Zaštita životne sredine
O plastici
Prva sintetička plastika, Bakelit, napravljena je 1907. godine, ali nagli rast proizvodnje plastike je počeo posle Drugog svetskog rata.Najveći problem predstavlja kratka upotreba i bacanje proizvoda od plastike.
Proizvodnja plastike se za 70 godina povećala 245 puta – sa 1,5 miliona tona u 1950. godini na 368 miliona tona u 2019. godini.
Za trideset godina, od 1989. do 2019. godine, proizvodnja plastike se povećala skoro 4 puta, sa 100 na 368 miliona tona.
Samo u Evropi je proizvedeno 57,9 miliona tona u 2019. godini. Polovina plastike ikad proizvedene je napravljena u poslednjih 15 godina.
Plastika kao materijal ima velike prednosti zbog jednostavne proizvodnje, niske cene, male težine, dobrog kvaliteta i dugog životnog veka.
Najveći problem predstavlja kratka upotreba i bacanje proizvoda od plastike.
Plastika za jednokratnu upotrebu čini čak 40% ukupne proizvodnje plastike, a neki od jednokratnih proizvoda kao što su kese imaju prosečan vek trajanja od oko 15 minuta.
Plastični otpad je veliki ekološki problem, oko trećine plastičnog otpada završi u prirodi, a 8 miliona tona plastike završi u morima i okeanima svake godine.
Plastika je izuzetno izdržljiv materijal, i nekim vrstama plastike je potrebno i preko 400 godina da se raspadnu u prirodi.
Plastika i drugi materijali
Sporo raspadanje plastike i jednokratna upotreba su negativne strane plastike, ali plastika ima i pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Plastika je energetski mnogo efikasnija od tradicionalnih materijala – metala, stakla, drveta i papira.
Plastika se topi na temperaturama od oko 200 stepeni celzijusa, dok se metali tope na 1000-1500 stepeni, a staklo na 1500 do 1700.
U proizvodnji proizvoda od plastike se troši mnogo manje energije i smanjuje se potrošnja energenata koji zagadjuju životnu sredinu, kao što su ugalj, nafta i gas.
U proizvodnji granulata manje se devastira životna sredina nego kod tradicionalnih materijala i manja je emisija CO2 u atmosferu.
U proizvodnji materijala od drveta, metala i stakla uništava se prirodna sredina – sečom šuma, uništavanjem zemljišta i kopanjem rudnika.
Efikasnost plastike
Plastika je materijal male težine i u transportu proizvoda od plastike se troši manje goriva i smanjuju se emisije CO2 u atmosferu.
U svetu se godišnje proizvede 1,3 milijarde tona hrane, a čak jedna trećina se baci. Plastična ambalaža produžava trajanje hrane i smanjuje bacanje.
Najbolji primer efikasnosti plastike su plastične kese, koje su na najvećem udaru javnosti. Kao alternativa se predlažu papirne kese.
Analiza je zanimljiva – u proizvodnji papirne kese potroši se 2,2 puta više energije, 4,7 puta više vode i ispusti se 3 puta više gasova staklene bašte.
Problem plastičnog otpada se može rešti reciklažom i primenom koncerta cirkularne ekonomije.
